29 Mar ZBOGOM HARD DISKOVI, STIGLA JE DNK
29.03.2017.
Da li je DNK hard disk budućnosti? Jedan gram DNK ima kapacitet od čak 215 petabajta!
Kako se količina informacija u svetu duplira na godišnjem nivou, tehnologije koje danas koristimo za skladištenje digitalnih podataka kao što su usb ili hard disk uskoro bi mogle da odu u zaborav. Naučnici već duži niz godina razvijaju tehnologije skladištenja podataka, a fenomenalno rešenje dolazi u vidu molekula DNK.
Ono što DNK čini veoma pogodnim čuvarom informacija je njena gustina i stabilnost, odnosno mogućnost čuvanja velike količine podataka hiljadama godina. Bez obzira na svoju dužinu, lanac DNK ima četiri bazne komponente: adenin, timin, guanin, i citozin (A, T, G, C). Ako se bazama T i G dodeli vrednost 1, a A i C se gledaju kao 0, onda ogroman lanac DNK postaje jedan binarni memorijski zapis. Na taj način, DNK nukleotidi postaju elementi digitalnog sistema za čuvanje podataka koji može da se iščita sekvenciranjem DNK. Teoretski, procenjuje se da samo jedan gram DNK ima kapacitet od oko 215 petabajta (215 miliona gigabajta). Na taj način, svi digitalni podaci koje je čovečanstvo stvorilo mogli bi da stanu u jednu sobu punu DNK.
Za sada, najveći problem predstavlja isčitavanje tako skladišetnih podataka procesom sekvenciranja. Procenjuje se da će cena ovih procesa narednih godina opasti više od 100 puta i da će DNK postati primarni metod za dugoročno čuvanje velikih količina podataka.